Хрватски редитељ Бранко Шмит, гост је овогодишњег ФЕСТа. Филм ''Метастазе'' Шмита и сценаристе Огњена Свиличића доноси згуснуту мрачну слику једног дела хрватског друштва.

Шта су заправо метастазе у филму?

- ''Метастазе'' су прво настале као роман који је објављен у Загребу пре три године. Роман је био велики хит и на основу њега настала је позоришна представа под именом ''Метастазе''. Чaк петорo редитеља je билo заинтересованo за овај текст, а захваљујући мом редитељу, имао сам ту част да овај текст предочим у филм. Мој продуцент је био галантан и дао је издавачу најбољу понуду (смех), те смо ми дошли до права за екранизацију романа. У медицинском смислу знамо шта су метастазе – ширење ћелија рака које доводе до смрти организма. Као што постоје метастазе у људском организму, тако постоје и метастазе у друштву. И роман и позоришна представа и овај филм говоре о овим метастазама које су захватиле хрватско друштво и прете да га доведу до лошег завршетка. Прича говори о ономе што се у друштву не воли показати и што се најчешће скрива под тепих. О томе се не прича и самим тим, већ појава романа представљала је шок у Хрватској. Филм је остварио велики успех у Хрватској, имао је око тридесет хиљада гледалаца што је за наше услове одличан број. Победио је на Пулском фестивалу и изазвао је низ реакција. Занимљиво је да на премијеру није дошао ниједан политичар. Они иначе воле да се позивају и да се појављују на премијерама, али моју су заобишли. И то говори о овом филму. Говори да га не прихвата политички врх државе, али зато су га људи прихватили, а поготово млади људи. До сад смо са филмом учествовали на десетак фестивала. Надам се да ће и у Београду бити добро примљен. У преговорима смо с биоскоп Балкан јер намеравамо да филм буде на његовом репертоару.

Како сте одабрали глумце у филму?

- Познат сам као редитељ који је направио низ погрешних, па и катастрофалних подела у свом животу. На мојим филмовима се може учити како не треба делити улоге. Добро сам испекао занат на својим глупостима, тако да сада већу пажњу посвећујем одабиру глумаца него раду на сценарију. Поготово је то било присутно у овом филму. Готово два месеца смо радили на одабиру глумаца. Испробали смо све могуће комбинације, док се у потпуности нисмо уверили ко је најбољи. Скоро два месеца смо имали пробе, јер је филм сниман у дугачким кадровима, који трају по неколико минута, и ту није било могућности грешке, нити могућности да се уради рез у монтажи. Управо је одабир глумаца био кључан погодак у овом пројекту, као и то што је адаптацију романа урадио Огњен Свиличић, за кога мислим да је тренутно најбољи сценариста у Хрватској. Ово је други пут да сарађујемо и верујем да ћемо и даље наставити.

Какве су реакције публике у Хрватској?

- Реакције су биле углавном позитивне. Људи су били шокирани поготово што сам ја направио тај филм јер нико није очекивао од мене такав филм. У неком смислу, јавност ме препознаје као ''режимског редитеља'' који не би направио филм који задире превише у политички естаблишмент, а друго, сматрају да сам мало престар за једну овакву тему. Мислим да би млади човек, радећи тај филм, изгорео у свом овом материјалу. Мени је било јасно како треба ппренети један овакав текст на платно.