Гошћа ФЕСТа је Лабина Митевска, глумица и продуцент. Глумачку каријеру је започела 1993. године улогом Замире у филму Милча Манчевског ‘’Пре кише’’. Године 1996. почиње успешну сарадњу са Мајклом Винтерботомом у ‘’Добро дошли у Сарајево’’. Због овог остварења проглашена је Звездом у успону на фестивалу у Берлину 1998. године. Са сестром Теоном и братом Вуком оснива продуцентску кућу Систерс анд Бротехрс Продуцтион. Филм из њихове продукције ''Ја сам из Титовог Велеса'', дистрибуиран је у четрнаест земаља, укључујући САД и Канаду. У протеклих неколико година била је члан жирија на фестивалима у Котбусу, Единбургу, Карловим Варима и многим другим. На овогодишњем ФЕСТу, Лабина је чланица жирија програма Европа ван Европе.
Како се осећате у жирију кога чине само даме?
- Први пут у жирију у ком су само жене и то је супер. Видећемо како ће се то одвијати, али дефинитивно жене имају други сензибилитет и поглед на ствари. Али кад је добар филм, он је добар и ту се сви слажемо. Волим и Европски филмски фестивал на Палићу, где сам такође била члан жирија пре неколико година. То је један од најлепших малих фестивала. Као дете сам одрастала на ФЕСТ-у и то ми је био поглед на светску кинематографију. Ова селекција ми је веома интересантна и квалитетна, нешто сасвим различито, јер су у њој многи филмови које не можемо видети у редовној биоскопској дистрибуцији.
Доста снимате широм Европе и ‘’Европе ван Европе’’. Каква су та искуства обзиром да сте снимали и у Бугарској, Словенији, затим копродукције са Немачком и недавно, Турској. Каква су била искуства на снимањима у тим земљама?
- То су фантастична искуства. Прошле године сам снимала један турски и бугарски филм. Турска кинематографија ми је једна од најинтересантнијих у последњих пар година. Тамо се дешава фантастични бум. Када сам добила тај сценарио то је био једна од најузбудљивијих сценарија које сам прочитала у задњих пар година. Снимала сам на југу Турске на граници са Сиријом, и то је сасвим ново искуство, начин снимања и свега осталог. Нешто ново, сасвим различито, начин на који раде, снимају и све остало. Волим да снимам филмове у земљама у којима нисма снимала раније.
Колико се филмова снима у Македонији, јер се највише чује о филмовима Милча Манчевског и ваше сестре Теоне, барем у овим фестивалским круговима?
- Не снима се много филмова у Македонији годишње. Постоји седам филмова који ће се појавити ове године. Рецимо ове године деби филм снима Митко Пановски, који је још пре 14 година добио Златну Палму за кратки филм. Затим филм девет младих аутора ради на пројекту ’’Теодосијев Скопље’’. Драго ми је да долазе нове генерације и млади аутори да ће снимити филмове. Млади аутори, као и у Србији све теже и теже добијају шансу да снимају деби филм.
Шта ново снимате у последње време?
- Ове године снимаћу само филм са својом сестром Теоном. Ускоро почињемо да снимамо анимацију за филм, коју ће радити наш брат Вук. А пошто сам и продуцент филма снимаћу само то.
Шта је лакше бити, глумица или продуцент?
- Глумачки посао ми је једноставнији, наравно. То радим много дуже. Продуцентски посао је врло одговоран, посебно кад се ради са породицом на филму. Продуцирати филм ми делује помало као имати дете и бринути о њему. Али учим свакодневно као продуцент.