Гошћа ФЕСТа Улрике Отингер, чувена је сликарка и фотограф. Од 1973. године живи у Берлину. Поред филмског стваралаштва, на сцену поставља оперске и позоришне комаде. На 38. ФЕСТу представља свој филм ''Корејска свадбена кутија''.

 

Да ли сте први пут у Београду?

 

- Да, ово је моја прва посета Београду и веома ми је драго што сте ме позвали. Радознала сам била да видим Србију. Драго ми је што се границе у Европи све више бришу и што земље постају повезане.

 

Корејска свадбена кутија је веома мистериозан објекат. Зашто је добила част да буде наслов вашег новог филма? 

 

- Када се свадбена кутија отвори, цео свет се отвори. Свадбена кутија је више од архивске кутије. Веома је жива и у исто време потпуно традиционална. Људи у Кореји имају веома добру представу о томе шта одлази у ове масивне свадбене кутије. Филм описује индивидуалне елементе и њихово значење у детаље, са све производњом и пореклом објеката, њихових боја, начином како су постављени и спаковани. Сви ови ритуали су прецизно одређени и постали су невероветно диференцирани током времена, али иду и до архаичних модела. У исто време кутију повезујемо и са пандорином кутијом, чије отварање одлучује судбине на један или други начин. Доста сам мислила о наслову филма. Отварање кутије као ове на почетку филма је као ’’пуштање духа из лампе’’ и тиме омогућава коришћење старе драматуршке форме. 

 

 

На самом почетку филма није најјасније шта сте желели да покажете овим иницијалним паковањем свадбене кутије. Коју сте наративну или драматуршку руту имали на уму док сте снимали овај филм?

 

 

- Када сам добила понуду за снимање филма, никад пре тога нисам била у Кореји, али сам прочитала доста о тој земљи и удубила се у њихов шаманизам, уметност, музику и позориште. Један дан сам отпутовал у Сеул и видела све. Возила сам се и шетала около и посматрала. Тако сам и снимала. У почетку нисам имала ни најмању идеју како ће то испасти када филм буде завршен. Снимала сам ствари камером и оне су ме опчиниле. Доста сам  радила у осталим азијским земљама, тако да су ми неке ствари биле познате. Упркос многим разликама, има много сличности у разним азијксим културама. Прва ствар коју сам приметила у Сеулу биле су улице, као наше улице пре много много времена. Приметила сам мноштво радњи специјализованих за венчања и то ми је било полазишна тачка.

 

 

Венчања су била честа тема и у вашим осталим филмовима?

 

- То је зато што су ми веома занимљива и откривају доста о самом друштву. На венчању сваки део друштвеног живота је покривен: уметност, музика, религијски, културни и ритуални обичаји. Додајте ту лепу одећу, храну, фазе венчања, припреме и чишћење после свега. Када се две породице споје, постоји много политичких и економских интереса са обе стране. Може се рећи да се разнолике културе и културне идеје могу дефинисати само на основу венчања. Венчања су веома специфична врста изазова за људе, и наводе све који су у њих укључена да покажу нешто о себи самима.